Bitcoin je jedan od onih fenomena za koje su svi čuli, ali retko ko je u stanju da objasni njihovu suštinu i finije detalje. Svi znaju da je to digitalni novac, koji postaje sve popularniji napolju, ali malo kome je jasno kako se on novac zarađuje, ko ga isplaćuje i kako se troši.
Bitcon je kriptovaluta (cryptocurrency) koju je 2009. pokrenula osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Momak, devojka ili momci odlučili su da ostanu anonimni, iz potpuno razumljivih razloga. Ova kriptovaluta nije bazirana na zlatnoj podlozi, nema zemlju porekla i iza nje ne stoji nijedna država niti bankarska organizacija.
Bitcoin je kompletno digitalan, a nastaje u procesu koji se zove „rudarenje“ (mining), što se izvodi na standardnim računarima ili specijalizovanom hardveru uz poštovanje striktnih pravila, što obezbeđuju automatski kriptografski sistemi i Bitcoin zajednica. Ti računari i specijalizovani hardver rešavaju kompleksnu seriju matematičkih algoritama, a od brzine njihovog rešavanja, to jest akumulirane snage računarskog sistema koju određena individua poseduje – zavise brzina i efikasnost njegovog rudarenja. Rudarenje je, inače, automatski proces koji računar obavlja kontinualno, poželjno 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Suprotno uvreženom mišljenju, algoritmi koji se računaju pri rudarenju nemaju nikakve veze s astronomijom, farmaceutskom ili odbrambenom industrijom. Dakle, niko sa strane ne plaća za rezultate tih jednačina. Bitcoin može rudariti svako, bez obzira na zemlju ili državljanstvo, a ljudi koji ozbiljno shvataju rudarenje imaju prave male farme računara, koje su postavljene u dobro ventilirane sobe, gde „kopaju“ Bitcoine bez prestanka.
Bitcoin je kompletno digitalan, a nastaje u procesu koji se zove „rudarenje“ (mining), što se izvodi na standardnim računarima ili specijalizovanom hardveru uz poštovanje striktnih pravila, što obezbeđuju automatski kriptografski sistemi i Bitcoin zajednica. Ti računari i specijalizovani hardver rešavaju kompleksnu seriju matematičkih algoritama, a od brzine njihovog rešavanja, to jest akumulirane snage računarskog sistema koju određena individua poseduje – zavise brzina i efikasnost njegovog rudarenja. Rudarenje je, inače, automatski proces koji računar obavlja kontinualno, poželjno 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Suprotno uvreženom mišljenju, algoritmi koji se računaju pri rudarenju nemaju nikakve veze s astronomijom, farmaceutskom ili odbrambenom industrijom. Dakle, niko sa strane ne plaća za rezultate tih jednačina. Bitcoin može rudariti svako, bez obzira na zemlju ili državljanstvo, a ljudi koji ozbiljno shvataju rudarenje imaju prave male farme računara, koje su postavljene u dobro ventilirane sobe, gde „kopaju“ Bitcoine bez prestanka.
Ipak, za ovo je potrebno puno ulaganja, a i ono što je najbitnije troši se puno sruje, pa ukoliko želite da uštedite možda bi trebalo da razmistite o besplatnoj elekričnoj energiji.
Novosadski akademik i izumitelj Veljko Milković je izumeo SCILUJUĆI GENERATOR S PIEZOELEKTRIČNOM BATERIJOM, uz pomoć koje se dobija besplatna struja.
Fizičko klatno se može posmatrati pri oscilaciji i tada variraju inercijalne sile; a u gornjoj tačci u trenutku nastupa bestežinsko stanje, a uz to istog trenutka ne deluje ni centrifugalna sila – pošto je klatno zastalo.
Svakako je zanimljivo razmotriti fizičko klatno u smislu minimalne energije za njegovo održavanje u oscilaciji.
Tako su nastale brojne ideje o upotrebi fizičkog klatna ili ekscentričnog rotora u cilju proizvodnje električne energije (slika 1. i 2.)
|
Slika 1. Oscilujući generator kao zamena za nedostižni gravitacioni izolator
1 – postolje, 2 – fizičko klatno, 3 – piezoelektrična baterija i 4 – čvrsta greda
Slika 2. Generator električne energije sa ekscentričnim rotorom
1 – postolje, 2 – ekscentrični rotor, 3 – piezoelektrična baterija i 4 – kućište ležaja
Ovaj koncept interesanatan jer ima logiku sličnu tranzistoru,
ili logiku sličnu klatnu koje se pokreće na način koji to radi gospodin Veljko
Milković u svom dvostepenom mehaničkom oscilatoru. Jednom kada se klatno
inicijalno podigne do nekog ugla i pusti da se njiše tada je potrebno dodavati
malu količinu energije da bi se održavalo njihanje klatna. Ovo malo dodavanje
energije liči na elektromagnetni puls u ovom uređaju a inicijalno podizanje klatna
liči na stalni magnet koji je bio inicijalno namagnetisan ranije. Ljudi koje zanimaju
mehanički uređaji mogu pronaći više o ovom oscilatoru na sajtu gospodina
Milkovića
.
Autor je eksperimentisao koristeći transformatore i zaključio da to je dosta
osetljiv zadatak da se napravi određeni uređaj sa guranjem flukseva. Ako se
elektromagnet i stalni magnet ne slažu po jačini, efekat će se jedva osetiti. Autor
je takođe pokušao da napravi uređaj gde bi jezgra elektromagneta i stalnog
Jovan Marjanović – Osnovni Principi Over Unity Elektro Motora i Generatora
18
magneta bili spojeni da se ne bi odvojili kad su u neutralnom stanju ili stanju
odbijanja i da uređaj koristi kao elektromagnet sa boljim učinkom, vidi sliku 26.
ili logiku sličnu klatnu koje se pokreće na način koji to radi gospodin Veljko
Milković u svom dvostepenom mehaničkom oscilatoru. Jednom kada se klatno
inicijalno podigne do nekog ugla i pusti da se njiše tada je potrebno dodavati
malu količinu energije da bi se održavalo njihanje klatna. Ovo malo dodavanje
energije liči na elektromagnetni puls u ovom uređaju a inicijalno podizanje klatna
liči na stalni magnet koji je bio inicijalno namagnetisan ranije. Ljudi koje zanimaju
mehanički uređaji mogu pronaći više o ovom oscilatoru na sajtu gospodina
Milkovića
.
Autor je eksperimentisao koristeći transformatore i zaključio da to je dosta
osetljiv zadatak da se napravi određeni uređaj sa guranjem flukseva. Ako se
elektromagnet i stalni magnet ne slažu po jačini, efekat će se jedva osetiti. Autor
je takođe pokušao da napravi uređaj gde bi jezgra elektromagneta i stalnog
Jovan Marjanović – Osnovni Principi Over Unity Elektro Motora i Generatora
18
magneta bili spojeni da se ne bi odvojili kad su u neutralnom stanju ili stanju
odbijanja i da uređaj koristi kao elektromagnet sa boljim učinkom, vidi sliku 26.
Slika 26 Slika 27
Na žalost autor je zaključio da je efekat guranja flukseva iako je radio
korektno imao dosta slabiju privlačnu silu nego sam elektromagnet (kada mu se
jezgro skrati), kao na slici 27 dole. To znači da je upotreba ovog uređaja
senzitivna i nije za generalnu upotrebu.
.
PRVI ZAKON TERMODINAMIKE I VIŠAK ENERGIJE
Poznati prvi zakom Termodinamike koji kaže da “energija u zatvorenom
sistemu može da se promeni iz jedne forme u drugu i ne može da bude uništena
ili stvorena“ nije uspeo da se dokaže kao takav ne samo u slučaju „over juniti“
elektromagnetnih mašina već i nekim drugim oblastima. Glavni razlog je taj što
ideja zatvorenog sistema nema smisla. Dovoljno je da se podsetimo kosmičkih
zraka koji prodiru kilometrima u zemlju, raznih radio talasa koji nose energiju i
prožimaju prostor, kao energija Sunčevog vetra, gravitaciona sila i takođe
energija raspadajućih radioaktivnih atoma materije.
Problem Balansa Energije Reke
Na žalost autor je zaključio da je efekat guranja flukseva iako je radio
korektno imao dosta slabiju privlačnu silu nego sam elektromagnet (kada mu se
jezgro skrati), kao na slici 27 dole. To znači da je upotreba ovog uređaja
senzitivna i nije za generalnu upotrebu.
.
PRVI ZAKON TERMODINAMIKE I VIŠAK ENERGIJE
Poznati prvi zakom Termodinamike koji kaže da “energija u zatvorenom
sistemu može da se promeni iz jedne forme u drugu i ne može da bude uništena
ili stvorena“ nije uspeo da se dokaže kao takav ne samo u slučaju „over juniti“
elektromagnetnih mašina već i nekim drugim oblastima. Glavni razlog je taj što
ideja zatvorenog sistema nema smisla. Dovoljno je da se podsetimo kosmičkih
zraka koji prodiru kilometrima u zemlju, raznih radio talasa koji nose energiju i
prožimaju prostor, kao energija Sunčevog vetra, gravitaciona sila i takođe
energija raspadajućih radioaktivnih atoma materije.
Problem Balansa Energije Reke
Коментари
Постави коментар