Mnogo godina u prošlosti, ljudi su pronalazili skloništa od kiše, snega, hladnoće i drugih nepogoda u pećinama. One su bile čovekove prve kuće.
Pećina predstavlja podzemnu prostoriju u Zemljinoj kori, nastalu prirodnim procesima. Osnovni delovi pećina su ulaz, kanal i dvorana. Kanal je izduženi otvor, a dvorana je prostranija šupljina najčešće nastala širenjem podzemnih kanala.
U pećinama je ljudima bilo suvo i toplo. Spavali su na lišću, suvoj travi ili na kožama divljih životinja koje su lovili zbog hrane. Kože su im služile i za oblačenje i pokrivanje prilikom spavanja.
Najveći prijatelj tadašnjim ljudima bila je vatra. Ona im je služila za osvetljavanje prostorija, grejanje i spremanje hrane.Pošto su teško dolazili do vatre, nikad je nisu gasili. Neko iz plemena je uvek bio zadužen da danonoćno dodaje drva na vatru i tako je održava.
Muškarci su, zbog hrane, obično išli u lov na divlje životinje ili u ribolov a žene su čuvale decu, spremale hranu za sve i održavale higijenu u pećinama.
Zemunice
U krajevima gde nije bilo pećina, ili ako bi se, u potrazi za hranom, stalno morali udaljavati od pećine i seliti, ljudi su pravili zemunice (burdelje).
Zemunica je sklonište napravljeno nad udubljenjem ili rupom, ukopano u zemlju. Ove strukture su najraniji tip ljudskih kuća. Zemunice se mogu potpuno ukopati u zemlju, sa krovom pokrivenim zemljom, lišćem, granjem i travom ili izdubiti se u brdu. Takođe mogu biti poluukopane, sa izgrađenim krovom od drveta ili busenja trave.
Zemunice su male i niske prostorije bez prozora i uglavnom su ljudima služile da u njih prespavaju ili se sklone od kiše i snega.
Inspirisan praistorijom i novosadski izumitelj Veljko Milković je osmislio i napravio ekološke ssamogrejne eko kuće.
Krajem ’70-tih godina XX veka razvijale su se i istraživale ideje koncepta samogrejnih ekoloških kuća u tadašnjoj Jugoslaviji. Jedan, slobodno možemo reći, od pionira u ovoj oblasti je akademik Veljko Milković iz Novog Sada, idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće.
Prema projektima akademika Veljka Milkovića do sada je izgrađeno nekoliko kuća u Novom Sadu, Zaječaru, Somboru i Ljigu. Prvi pilot projekat samogrejne eko kuće izašao je iz „radionice” gospodina Milkovića 1979. godine. Izgradnjom ovog tipa eko kuće i praćenjem karakterističnih faktora na kojima je projekat zasnovan dobili su se podaci koji pokazuju značajne uštede kako u gradnji tako i u potrošnji primarnih energenata.
U cilju podizanja ekološke svesti i promocije upotrebe obnovljivih izvora energije, Istraživačko razvojni centar Veljko Milković i Agencija za energetiku Grada Novog Sada pokrenuli su projekat “Samogrejna eko kuća – Za naš ekološki svet budućnosti”. Saradnja na ostvarenju ove ideje započela je u maju 2012. godine.
energi hous
Predmet projekta je izgradnaja javnog i promotivnog eko centra – Energy House koji bi ujedno bio i sedište Agencije.
Koncept projekta predstavljaju principi gradnje pasivne solarne arhitekture koje jesamogrejna-eko-kuca akademik Milković utkao u svom prvom projektu samogrejne ekološke kuće ili tzv. solarne zemunice.
Polazni parametri:
– grejanje objekta pomoću sunčeve energije
– orijentacija otvora ka jugu (kako bi se maksimalno iskoristilo sunčevo zračenje) sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozora pomoću kojih se povećava toplota i svetlost koje ulaze u objekat
– zemljani omotač oko konstrukcije objekta za zadržavanje sunčeve energije (zaštita od niskih temperatura zimi i visokih leti).
Praćenjem rezultata merenja primenom principa gradnje “Samogrejne eko kuća” utvrđeno je da se ostvaruju uštede u grejanju 85%, u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju 30% i uštede u građevinskom materijalu oko 10%. Ovim merenjima pokazala se i ekonomska opravdanost izgradnje objekata.
Prateći tehnička dostignuća u oblasti alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje u projekat su implementirani solarni kolektori i fotonaponski paneli. Za izvor dodatnog dogrevanja objekta projektovane su toplotna pumpa i kotao za biomasu.
Prilikom projektovanja uređenja terena oko objekta planirani su grejači odnosno podno grejanje prilaznih staza i parkinga kao i nadstrešnice za parking sa fotonaponskim panelima i punjačima za električne automobile. Takođe planiranrana je podzemna cisterna za sakupljanje kišnice.
Rad svih predviđenih sistema objekta kontrolisala bi automatika što objekat svrstava i u kategoriju Pametnih zgrada.
Kako je cilj izgradnje objekta edukacija iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu projektom je planirano postavljanje javnog displeja sa energetskim podacima za objekat. Centar će putem ovih informacija javnost informisati o rezultatima merenja nastalih primenom alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje.
I ako projekt Energy House u Novom Sadu predstavlja najuspešniji domaći primer energetske efikasnosti realizacija se još uvek čeka.
Pećina predstavlja podzemnu prostoriju u Zemljinoj kori, nastalu prirodnim procesima. Osnovni delovi pećina su ulaz, kanal i dvorana. Kanal je izduženi otvor, a dvorana je prostranija šupljina najčešće nastala širenjem podzemnih kanala.
U pećinama je ljudima bilo suvo i toplo. Spavali su na lišću, suvoj travi ili na kožama divljih životinja koje su lovili zbog hrane. Kože su im služile i za oblačenje i pokrivanje prilikom spavanja.
Najveći prijatelj tadašnjim ljudima bila je vatra. Ona im je služila za osvetljavanje prostorija, grejanje i spremanje hrane.Pošto su teško dolazili do vatre, nikad je nisu gasili. Neko iz plemena je uvek bio zadužen da danonoćno dodaje drva na vatru i tako je održava.
Muškarci su, zbog hrane, obično išli u lov na divlje životinje ili u ribolov a žene su čuvale decu, spremale hranu za sve i održavale higijenu u pećinama.
Zemunice
U krajevima gde nije bilo pećina, ili ako bi se, u potrazi za hranom, stalno morali udaljavati od pećine i seliti, ljudi su pravili zemunice (burdelje).
Zemunica je sklonište napravljeno nad udubljenjem ili rupom, ukopano u zemlju. Ove strukture su najraniji tip ljudskih kuća. Zemunice se mogu potpuno ukopati u zemlju, sa krovom pokrivenim zemljom, lišćem, granjem i travom ili izdubiti se u brdu. Takođe mogu biti poluukopane, sa izgrađenim krovom od drveta ili busenja trave.
Zemunice su male i niske prostorije bez prozora i uglavnom su ljudima služile da u njih prespavaju ili se sklone od kiše i snega.
Inspirisan praistorijom i novosadski izumitelj Veljko Milković je osmislio i napravio ekološke ssamogrejne eko kuće.
Krajem ’70-tih godina XX veka razvijale su se i istraživale ideje koncepta samogrejnih ekoloških kuća u tadašnjoj Jugoslaviji. Jedan, slobodno možemo reći, od pionira u ovoj oblasti je akademik Veljko Milković iz Novog Sada, idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće.
Prema projektima akademika Veljka Milkovića do sada je izgrađeno nekoliko kuća u Novom Sadu, Zaječaru, Somboru i Ljigu. Prvi pilot projekat samogrejne eko kuće izašao je iz „radionice” gospodina Milkovića 1979. godine. Izgradnjom ovog tipa eko kuće i praćenjem karakterističnih faktora na kojima je projekat zasnovan dobili su se podaci koji pokazuju značajne uštede kako u gradnji tako i u potrošnji primarnih energenata.
U cilju podizanja ekološke svesti i promocije upotrebe obnovljivih izvora energije, Istraživačko razvojni centar Veljko Milković i Agencija za energetiku Grada Novog Sada pokrenuli su projekat “Samogrejna eko kuća – Za naš ekološki svet budućnosti”. Saradnja na ostvarenju ove ideje započela je u maju 2012. godine.
energi hous
Predmet projekta je izgradnaja javnog i promotivnog eko centra – Energy House koji bi ujedno bio i sedište Agencije.
Koncept projekta predstavljaju principi gradnje pasivne solarne arhitekture koje jesamogrejna-eko-kuca akademik Milković utkao u svom prvom projektu samogrejne ekološke kuće ili tzv. solarne zemunice.
Polazni parametri:
– grejanje objekta pomoću sunčeve energije
– orijentacija otvora ka jugu (kako bi se maksimalno iskoristilo sunčevo zračenje) sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozora pomoću kojih se povećava toplota i svetlost koje ulaze u objekat
– zemljani omotač oko konstrukcije objekta za zadržavanje sunčeve energije (zaštita od niskih temperatura zimi i visokih leti).
Praćenjem rezultata merenja primenom principa gradnje “Samogrejne eko kuća” utvrđeno je da se ostvaruju uštede u grejanju 85%, u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju 30% i uštede u građevinskom materijalu oko 10%. Ovim merenjima pokazala se i ekonomska opravdanost izgradnje objekata.
Prateći tehnička dostignuća u oblasti alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje u projekat su implementirani solarni kolektori i fotonaponski paneli. Za izvor dodatnog dogrevanja objekta projektovane su toplotna pumpa i kotao za biomasu.
Prilikom projektovanja uređenja terena oko objekta planirani su grejači odnosno podno grejanje prilaznih staza i parkinga kao i nadstrešnice za parking sa fotonaponskim panelima i punjačima za električne automobile. Takođe planiranrana je podzemna cisterna za sakupljanje kišnice.
Rad svih predviđenih sistema objekta kontrolisala bi automatika što objekat svrstava i u kategoriju Pametnih zgrada.
Kako je cilj izgradnje objekta edukacija iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu projektom je planirano postavljanje javnog displeja sa energetskim podacima za objekat. Centar će putem ovih informacija javnost informisati o rezultatima merenja nastalih primenom alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje.
I ako projekt Energy House u Novom Sadu predstavlja najuspešniji domaći primer energetske efikasnosti realizacija se još uvek čeka.
Sve super treba mi adresa radi projekta za gradnju objekta u stilu zemunice
ОдговориИзбриши