Evo ko pokušava da zataška Milkovićev izum

Novosadski izumitelj, istoričar, nominovan za Nobelovu nagradu  akademik SAIN-a Veljko Milković  "iznenadio" je svojim izumom čitav naučni svet, i ne samo naučni. Otkrićem dvostepenog mehaničkog oscilatora, koji mnogi nazivaju perpetuum mobile,koji podstiče rad klatna i poluge i vrši koristan rad, više se ne može govoriti da nije moguć! 

Do pre samo dvadesetak godina svet je apsolutno verovao u ispravnost jednog od stubova klasične fizike Zakon o održanju energije. Taj zakon napisan je u skladu sa generalnom idejom da se proces stvaranja i ispoljavanja materijalnog sveta odvija u potpuno praznom prostoru. Prazan prostor ne raspolaže izvorima energije i zato je Zakonom o održanju energije ukupan bilans energije označen kao konstanta. Taj zakon tvrdi da se energija ne može uništiti ali ni stvoriti i on predstavlja jasnu podršku opšteprihvaćenoj hipotezi Velikog praska. Po istom principu, ni energija uneta u neki sistem ne može da se uveća. Deo te energije gubi se na prenosu, trenju i slično zbog čega se na izlazu mora obavezno pojaviti gubitak. U protivnom, ako bi energija na izlazu bila jednaka ulaznoj energiji, dobili bismo takozvani a koji i vrapci na grani znaju da nije moguć.

Da li?

Gotovo sve referentne laboratorije širom Srbije i čitavog sveta, koje su se bavile Milkovićevim izumom, potvrdile su svojim nalazima da se puštanjem u pogon DVOSTEPENOG MAHANIČKOG OSCILATORA na slobodnom kraju poluge javlja ozbiljno uvećanje uložene energije.

Znate li šta to znači?

Veći deo čovečanstva je programiran da na pomen izraza perpetuum mobile reaguje burnim negodovanjem i histeričnim smehom do padanja u nesvest.  Skeptici mogu (privremeno) da odahnu: prvi mehanički perpetuum mobile nije napravljen, jer još uvek nije osmišljen mehanički sinhronizator koji bi deo energetskog suficita vraćao na početak procesa, bez upadanja u kontraritam sa klatnom koje pokreće i održava rad oscilatora.

Loša vest za iste, jeste činjenica da prvi put od nastanka sveta imamo pred sobom situaciju da na izlazu nekog sistema postoji realan višak energije!! Deo tog energetskog suficita moguće je (kad se za to steknu uslovi) vratiti na ulaz u sistem, odnosno, upotrebiti ga za podsticanje rada klatna, dok bi preostatli deo ispoljene oscilatorne energije vršio besplatan rad.

Dovodi se u pitanje ako je Milkovićev izum nemoguć i ako ne radi, zašto onda mnogi pokušavaju da zataškaju ovaj njegov izum i to ni manje ni više nego indirektnim dokazima.

Naime Veljka Milkovića već godinama “vrbuju” takozvani prijatelji, poznanici, saradnici iz Vojvodine i Novog Sada, neki od njih su lajici, a pojedini i Univerzitetski profesori.

Milkoviću se decenijama dešavalo, a i dešava mu se da ti takozvani interesenti za izum žele da sarađuju, žele da investiraju u izum, ali pod uslovom da se sve radi u tajnosti odnosno bez da bilo šta izađe u medijima.

-Mnogi su želeli da se dvostepeni mehanički oscolator proučava i nadograđuje u tajnosti i da se zapravo stavlja glava u pesak. Nudili su čak i novac, ali pod njihovim uslovima. Mnogi od tih ljudi su želeli da  budu uprava i kontrola kako nad mojim izumom tako i nadamnom. Ako izum nema šanse, u čemu je onda problem, zašto ga kriti od javnosti i zašto su zainteresovani za patent? – priča i pita se akademik Milković.

 Odgovor na ovo pitanje je veoma lak, pa naravno žele da zataškaju, jer su shvatili da je reč o epohalnom otkriću koje je dobilo brojna međunarodna priznanja, a ujedno se i istražuje na svim kontinetima. Naime Milković smatra da do ovog neposrednog zataškavanja dolazi, jer pojedinci celu ovu stvar žele da stave pod kontrolu. On ističe da trenutno nema uslove da pravi velike modele, kao pojedinci koji imaju novac i koji žele da investiraju u veliki sistem, ali opet u tajnosti. A tajnost i jeste ono što žele da zataškaju, jer se upravo plaše pozitivnog rezultata. Sve ovo je kako Milković navodi indirektan dokaz kojim pojedinci žele izum da drže pod kontrolom.

-Svi mi znamo da je oduvek bilo vandala koji su želeli da unište dela koja vrede. Setimo se samo primera iz 1991. godine kada je vandal oštetio vajarsko delo Milekalđelovog Davida s čekićem, oštetivši prste levog stopala pre nego što je odstranjen. Od tada je kip zaštićem ogradom. Portret Mona Lise je bio više puta napadnut. Ako pogledate levi lakat Mona Lise, primetićete štetu koju je Bolivijanac Ugo Ungaza napravio 1956. godine kada je bacio kamen na sliku. Nekoliko meseci pre toga drugi napadač bacio je kiselinu na sliku te pogodio donji deo slike. Zbog tih napada Mona Lisa stavljena je iza stakla otpornog na metke koje se pokazalo efikasnim kada je 2009. godine jedan besni ruski turista kojem je bilo odbijeno francusko državljanstvo bacio šolju kafe na sliku – ističe Milković.

Kako Milković kaže, vreme je novac, i zbog toga ne želi da odustane od svog izuma, jer je bilo situacija da pojedini muljatori odlaze kod univerzitetskih profesora samo da bi mu naudili.

Jedan od slučajeva je i njegov poznanik iz Novog Sada s kojim je igrao šaf, a čiji je otac u to vreme bio „jaka faca“ u medijima. Milković ga je upotao da li bi hteo da malo promovišu njegov izum, na šta je njegov „prijatelj“ rekao „ma beži što dalje od novinara“. I ovo potvrđuje da i najbliži žele da zataškaju čitavu stvar.

-Mnogi univerzitetski profesori kao što je Bratislav Tošić dali su pozitivno mišljejne o dvostepenom mehaničkom oscilatoru, a dotični profesor bio je i dva puta član komisije za dodelu Novelove nagrade, kada sam nominovan i ja, mnogi muljatori su tada odlazili da ga pitaju zašto je podržao moj izum. To govori samo jedno da mnogi žele da zataškaju moj rad, jer su puni zavisti i mržnje, na kraju kraje ceo moj rad i moja biografija stoje na mom zvaničnom sajtu i ovim putem želim da poručim svima koji žele da zataškaju moj rad, ali i onima koji žele da budu šefovi – HVALA, ALI NE HVALA- jer uspeh se ne prašta!

Bilo je i drugih primera, kada su pokušavali da mu daju novac ali opet pod ucenom da se o dvostepenom mehaničkom oscilatoru ne govori u javnosti, ali bilo je i onih koji su Milkovića javno na tribinama ometali dok je govorio o svom izumu i radu.

Ekstremni primer

Jedan od ekstemnih primera je i Nemac Vunderhilt koji ima svoju organizaciju Free energy ( besplatna energija), ponudio se Milkoviću da on preuzme čitav sistem oko proučavanja dvostepenog mehaničkog oscilatora, ali pod uslovom da isključivo njegova organizacija radi na promociji izuma. Nemac je čak sastavio i ugovor u okviru kojeg je posalo da onaj ko prekrši ugovor mora da plati kaznu od 50.000 evra. Naravno Veljko milković nije prihvatio taj ugovor, jer ne zna šta se krije iza toga, da li je reč zaista o dobroj volji ili je u pitanju ponovo neposredno zataškavanje.